Dan primirja je više od sećanja na pobedu! Najmanje četvrtina naroda je nestala u Velikom ratu - Iza velikih pobeda krile su se jezive sudbine
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Istoričar Miloš Vojinović ističe da iza pobeda stoje porodice, zarobljeništvo, glad i razorene zajednice koje je trebalo obnoviti.
- Za praznik su vezani natalijina ramonda i Albanska spomenica, kao simboli obnove, stradanja i sećanja na povlačenje preko Albanije.
Srbija je u Prvom svetskom ratu izgubila više od četvrtine stanovništva, a iza istorijskih pobeda, vojnih podviga i velikih datuma ostale su čitave porodice koje su izgubile svoje najmilije, ljudi koji su preživeli zarobljeništvo, bolesti i glad, kao i razorene zajednice koje je trebalo ponovo izgraditi. Dan primirja koji obeležavamo danas nije samo podsećanje na pobedu i oslobođenje već i opomena koliko je mir dragocen, poručuje istoričar Miloš Vojinović u razgovoru za Kurir.
U Srbiji i brojnim zemljama sveta danas se obeležava Dan primirja u Prvom svetskom ratu, u znak sećanja na 11. novembar 1918. godine, kada je potpisano primirje sa Nemačkom i obustavljene borbe na Zapadnom frontu. Ovaj datum postao je međunarodni simbol završetka četvorogodišnjeg sukoba, a za Srbiju ima posebno mesto zbog ogromnih žrtava koje je podnela i značajne uloge u savezničkoj pobedi.
- Dan primirja za Srbiju predstavlja sećanje na pobedu, oslobođenje i ogromnu cenu koju je naše društvo platilo u Prvom svetskom ratu. Jedanaestog novembra 1918. potpisano je primirje sa Nemačkom i obustavljene su borbe na Zapadnom frontu. Taj datum postao je međunarodni simbol završetka rata, u čijem je ishodu Srbija imala značajno mesto - objašnjava Vojinović.
Od odbrane zemlje do oslobođenja
Kako ističe naš sagovornik, posebnost srpskog iskustva u Velikom ratu ogleda se u putu koji je narod prošao od odbrane zemlje 1914. godine, preko okupacije, povlačenja vojske i civila i izbeglištva, do povratka i oslobođenja četiri godine kasnije.
Srpska vojska je, zajedno sa saveznicima, učestvovala u proboju Solunskog fronta, a u Beograd je ušla 1. novembra 1918. godine.
- Zato ovaj praznik ima i državni i duboko lični značaj. Iza velikih vojnih događaja nalaze se porodice koje su izgubile svoje članove, ljudi koji su preživeli zarobljeništvo, bolesti i glad, čitave zajednice koje je trebalo obnoviti. Sećanje na pobedu dobija pun smisao kada obuhvati i njihova iskustva. Istovremeno, Dan primirja nas podseća i na vrednost mira - navodi istoričar.
Vojinović podseća da je Srbija u Prvom svetskom ratu branila nezavisnost od austrougarskog napada, dok pobede na Ceru i Kolubari 1914. godine, kao i doprinos proboju Solunskog fronta 1918, predstavljaju čvrste osnove za ponos na oslobodilačku borbu.
Kada je reč o Drugom svetskom ratu, naš sagovornik ukazuje na značaj ustanka 1941. godine, stvaranja oslobođene teritorije u zapadnoj Srbiji i velikog doprinosa Srba otporu nacizmu i fašizmu.
- Za Srbe izložene ustaškom genocidu u NDH, ta borba imala je i neposredno značenje borbe za opstanak. Istovremeno, postojali su domaći kolaboracionistički organi koji su pomagali okupatoru i učestvovali u represiji. I oni pripadaju našoj istoriji. Istorija je važna zato što može da bude putokaz, ali vrednosti slobode i ljudskog dostojanstva svaka generacija potvrđuje sopstvenim postupcima - kaže Vojinović.
Mladi moraju da znaju istoriju, ali i da preispituju izvore
Posebno važnim smatra da nove generacije poznaju istoriju Srbije, jer im to omogućava da bolje razumeju društvo u kojem žive, ali i cenu sloboda koje danas uživaju.
Prema njegovim rečima, istoriju ne bi trebalo učiti isključivo kroz velike događaje, generale i vladare, već mnogo više prostora treba posvetiti običnim ljudima i njihovim sudbinama.
- Veoma je važno da današnje generacije poznaju istoriju Srbije, jer tako mogu da razumeju društvo u kojem žive i cenu sloboda koje danas koriste. Iza velikih događaja i brojeva stradalih nalazili su se ljudi sa svojim porodicama, poslovima, planovima i očekivanjima. Dužni smo da njihova iskustva upoznamo i sačuvamo od zaborava - ističe istoričar.
On smatra da bi u obrazovanju trebalo više koristiti pisma, dnevnike, fotografije i svedočanstva, jer upravo takvi izvori približavaju ljudsku dimenziju prošlosti.
Istovremeno, upozorava da je kritičko razmišljanje neophodno, posebno u vremenu kada se istorijske informacije brzo šire digitalnim prostorom.
- Mlade treba podsticati da proveravaju izvore, razumeju okolnosti u kojima su donošene odluke i postavljaju pitanja i o uspesima i o greškama. Kao istoričar Prvog svetskog rata moram da primetim da, pogotovo u digitalnom prostoru, kroz delovanje jedne vrste istorijskih "influensera" često šire neproverene i netačne informacije - zaključuje Vojinović.
Dan primirja obeležava se uz dva prepoznatljiva simbola - natalijinu ramondu, cvet koji predstavlja obnovu i izdržljivost, i traku Albanske spomenice, koja podseća na stradanje i povlačenje srpske vojske preko Albanije. Oni su podsetnik da se istorija ne sastoji samo od datuma i pobeda već i od žrtava, istrajnosti i sudbina ljudi koji su prošli kroz jedno od najtežih razdoblja u istoriji Srbije.